Mnogi su čuli za Cyberpunk i Steampunk, ali da li ste ikada čuli za Diesel Punk? Ne brinite ako niste; osim nekoliko igara poput Mad Max-a i BloodRayne-a, ovaj podžanr naučne fantastike je slabo zastupljen u svetu video igara. The Last Shot pruža nam priliku da istražimo ovo neobično okruženje, ali nažalost, rezultat je daleko od onoga što se nadalo.

Priča

Priča u The Last Shot je slaba, sa samo osnovnom motivacijom za protagonistu – pokušaj da spasi voljenu osobu koja je draftovana u vojsku. Bez dijaloga ili pisanih poruka, igra zahteva od igrača da samostalno deducira radnju kroz vizuelne elemente. Ovaj pristup može biti intrigantan, ali ovde se čini da je priča više izgovor za gameplay nego što je sama po sebi zanimljiva.

Gameplay

Gameplay je frustrirajući, sa predviđenim stazama koje ne omogućavaju istraživanje. Kombinacija platforminga i rešavanja zagonetki ne uspeva da zadovolji. Platforming deluje nepošteno, a zagonetke su previše jednostavne i neoriginalne. Umesto da se oseća nagrađeno, igrač se često oseća kao robot koji samo pomera napred bez ikakvog osećaja postignuća.

Vizuelni Stil

Vizuelni stil igre je jedina svetla tačka; ručno crtani elementi stvaraju jedinstvenu atmosferu mračnog, distopijskog sveta. Iako je ovaj stil zanimljiv, na kraju ne može da nadoknadi nedostatak dubine u gameplay-u i priči.

Zaključak

The Last Shot se može činiti kao osvežavajuće iskustvo, ali je na kraju samo razočaranje. Igra deluje kao da je stvorena s entuzijazmom, ali bez razumevanja osnovnih principa dizajna igara. Iako vizuelni stil ima svoj šarm, ne može da spasi igru od njene monotonije i nedostatka stvarnog zadovoljstva.

Mislim da su mnoge negativne recenzije stroge, iako su i dalje validne kao nečije mišljenje. Međutim, meni se igra zapravo dopala do neke mere. Zagonetke nisu odlične ali mogu da prođu, vizuelni aspekt je izvrstan, ali mane igre definitivno će odvratiti mnoge. Bojim se sa validnim razlogom…