Death Stranding – Recenzija

Žanr: Akcija, Pustolovina, Open World

Platforme: PlayStation, PC

Izdanje: Kojima Productions

Death Stranding je jedna od onih igara gde se zapitaš: „Šta se ovde dešava?“ a odgovor je – Hideo Kojima. Ako nisi čuo za njega, to je onaj lik koji pravi igre sa toliko bizarnih i genijalnih ideja da se pitaš da li živi na istoj planeti kao mi ostali. Njegov mozak funkcioniše na nekom svom posebnom nivou, a Death Stranding je savršen primer toga. Da se razumemo – Kojima je car, ali ponekad se zapitaš da li on radi igre za sve nas ili samo za sebe. ????

Priča – kad postaneš futuristički dostavljač!

Zamisli ovo: ti si Sem Porter Bridges, lik koji nosi gomilu kutija po postapokaliptičnom svetu. Tvoj zadatak? Spojiti preživelu čovečanstvo koje živi u izolaciji… i naravno, sve to dok pokušavaš da se ne sapleteš preko svih tih paketa na leđima. Da, dobro si čuo – nosiš pakete. Puno paketa. I trčiš. I penješ se. I opet nosiš. Osećaš li se već kao dostavljač sa pretrpanom torbom? Pa, eto ti vrhunske akcije! ????

Ali čekaj, priča je tu da te vuče napred. Svet je razoren i odvojen, a ti si taj koji treba sve to da poveže. Uz pomoć bebe koja se nalazi u malom inkubatoru (da, nosiš bebu) i nekih čudnih entiteta koji te jure dok pokušavaš da ne prospeš svoje pakete, tvoj posao je… pa, da vratiš nadu ljudima. Ima tu ozbiljnih tema, ali takođe i momenti kada se pitaš: „Je li, stvarno? Beba? Stvarno, Kojima?“

Hideo Kojima – majstor fiks ideja!

Kojima je poznat po tome što voli da eksperimentiše i ubacuje stvari koje samo njemu izgledaju kao genijalne. Setimo se Metal Gear serijala i onih dugih, filozofskih dijaloga o politici, ratu i životu, dok ti sve vreme čekaš da se nešto desi. E, pa Death Stranding je još luđi. Samo Kojima može da napravi igru gde ti je glavna misija – dostavljanje paketa. Možda je on imao traume sa online šopovima ili mu je nekad zakasnila pošiljka, pa je odlučio da napravi igru o tome. Ko zna šta se dešava u njegovoj glavi? ????‍♂️

Gameplay – najnapetiji dostavljački posao ikad!

Znaš onaj osećaj kad naručiš picu i pitaš se da li će stići na vreme? E, u ovoj igri si ti taj koji isporučuje picu (ili, u ovom slučaju, hrpu paketa), ali nije ni malo jednostavno. Moraš da planiraš put, balansiraš težinu (bukvalno) i paziš da te ne napadnu „BT“ – nevidljiva stvorenja koja jedva čekaš da izbegneš. A ako ne uspeš, padneš i sav tvoj trud ode niz brdo – doslovno. Kad vidiš kako Sem klizi niz padinu s paketima leteći u svim pravcima, ne znaš da li da se smeješ ili plačeš.

Ali čekaj, tu su i neki ludi izumi – možeš koristiti robote koji ti pomažu, graditi puteve i čak koristiti tuđe strukture da bi olakšao put. Da, jer u ovom svetu nije sve „solo“, povezan si sa drugim igračima. Ti im možeš pomoći, a oni tebi. I to je cela poenta – povezivanje ljudi, čak i u virtualnom svetu.

Grafika i svet – najlepši simulator hodanja ikad!

Grafika je prelepa, nema šta. Ovaj svet izgleda toliko stvarno da bi mogao da ga uslikaš i staviš kao wallpaper. Ali nemoj se zavaravati – koliko god svet bio prelep, ponekad je i prilično pust i depresivan. To i jeste deo čari – dok hodaš kroz planine, reke i doline, osećaš se kao pravi pionir, sam protiv sveta.

Zaključak – dostava sa filozofskom notom!

Death Stranding nije za svakoga. Ako očekuješ akciju na svakom koraku, možda će ti biti dosadno nositi te kutije po pustinjama i planinama. Ali ako voliš da istražuješ svetove koje je Hideo Kojima izmislio, gde svaki potez ima neko dublje značenje (koje ponekad ni ti ni on ne razumete), onda je ovo prava igra za tebe.

A na kraju, dok nosiš još jedan paket do cilja i gledaš bebe, crne katran-mrlje i čuješ Kojimino filozofsko objašnjenje o „povezivanju čovečanstva“, pitaćeš se: „Zašto mi se ovo sviđa?“ A odgovor je jednostavan – to je Kojima, majstor fiks ideja koje su nekako genijalne, čak i kad nisu!