Ko još može da odoli kada vidi igru sa skoro savršenom ocenom na Steamu, i to za samo dva evra?! Priznajem, bio sam ponosan na sebe. Mislio sam, evo me, ulazim u igru s top ocenama, puna priča, zagonetke, atmosfera, AI saputnik – ma milina! Sve to za kikiriki para.

Ali… naravno, kao i svaki „savršeni plan“, morao je da ima neku caku. I, naravno, caka je bila u tome da sam – ni manje ni više – kupio prolog. 😂 Da, da, sat vremena igre. Ali evo čudne stvari – iako je to bio samo prolog, sad ne mogu da izbacim iz glave šta će dalje da se desi!

O čemu se zapravo radi?

U Satellite Odyssey: Prologue, igraš kao Laska, sovjetski biolog na svemirskoj ekspediciji „Icarus“. Budiš se iz hibernacije samo da bi otkrio da je cela posada nestala, a brod ti polako propada pred očima. Naravno, nisi potpuno sam – tu je Zarya, veštačka inteligencija koja ti konstantno diše za vratom, nadgleda tvoje poteze i tera te da se osećaš kao da ništa ne smeš da uradiš pogrešno.

Igra je prepuna sovjetskog retro-futurističkog šarma. Sviđa mi se kako svaki kutak broda ima neki mali detalj koji te vuče da istražiš i saznaš više. Zagonetke su taman toliko komplikovane da te nateraju da razmišljaš, ali bez frustracija. I moram da priznam, dizajn okruženja je jednostavno fenomenalan. Bukvalno možeš da osetiš težinu svemira dok prolaziš kroz napuštene hodnike, slušajući svaki šum u tami.

AI Zarya – saputnica ili neprijatelj?

Zarya je lik koji će ti definitivno ostati urezan u sećanje. Ona nadgleda svaku tvoju odluku i osećaš njen sud kroz svaku tvoju akciju. Da li si odabrao pravu stvar? Da li je Zarya zadovoljna tvojim potezima? Da li će ti pomoći ili odmoći? Ta dinamika između tebe i veštačke inteligencije stvara jednu dodatnu slojevitu tenziju koja te vuče napred.

Ali ono što me stvarno pogodilo…

Mislio sam da sam osvojio „jackpot“ – igra sa vrhunskim ocenama za smešnu cenu, i sve to izgleda savršeno. Ali kada se završila, shvatio sam da je to bio samo prolog – prvih sat vremena priče! 😅 Šta da kažem, Steam me opet prevario. Ali, istovremeno, moram da priznam – ovo je bio jedan od najintenzivnijih sat vremena igre koje sam ikada igrao.

Voice acting? Pa… recimo da je toliko loš da je na kraju simpatičan. 😂 Zvuči kao da su ljudi sa ulice dovedeni da glume, ali na neki čudan način to doprinosi šarmu igre. AI sistem, s druge strane, briljira – Zarya te natera da preispitaš svaki svoj korak.

Zaključak?

Iako je samo prolog, moram da kažem da je ovo iskustvo vredno tih dva evra – ne zato što dobiješ punu igru, nego zato što posle samo jednog sata ne možeš da prestaneš da misliš o tome šta će se dalje desiti. Definitivno čekam nastavak i nadam se da će biti bar upola dobar kao ovaj uvod. Sve u svemu, iako sam zeznuo stvar misleći da kupujem igru, a ne demo, nisam se pokajao. 😁